Годину дана за једну ноћ
Обасјани чекањем продиремо кроз темеље.
Обрасли ћутањем освајамо зидове постојања.
Научио си ходати само једног дана својом сенком.
Учаурен у песку,
седећи на старом лустеру који умире на тлу.
Везујеш свој длан за око.
Пишеш по стаклу осмехом.
Живиш непостојањем.
Видиш њене очи.
Миришеш прстима тренутак.
Кроз плафон продире усијани крик непомичности.
Заузимају се места вечности.
Дах дечјег корака одјекује тобом.
Научио си ходати једног дана својом сенком.
Нивои јаве
Сањаш неодсањане почетке,
ливаде пуне цветова
и руке раширене у крила.
Ход прстију који беже пре стопала.
Сањаш одсањане крајеве,
мреже рибље на рекама
и очи, упрте у стотине непокретних чамаца.
Кас коња који одзвања пре него што чујеш сопствени слух.
Сањаш недосањане садашњости,
пупољке јутра на роси маслачка
који је презрео.
Развитак лептира из чауре и лет без стида.
Корак по трави
намирисаној са нама.
Корачаш ногама које су таман
за буђење мојих дланова.
Успаванка
Пресијавам се на пупчаној врпци.
Жврљотине се утишавају.
Кораци изнад главе.
Нивои се лакше прелазе
уз одбрану.
Векови чуче изнад нас.
Од отисака-чисто.
Упражњавам дисање.
Користим плућа на начин твог живљења.
Недодирнути прсти.
Потреба није потребна.
Поруб схватам
пијући звук.
Годинам се кроз тебе.
Мрави нас не могу пронаћи.
Убиство балерине
Заузето.
Отварам вентил из шибице.
Она врти своје ципеле.
Балетски талас.
Смех плива над обрисом
обојеним ветром.
Мокра соба.
Лепак
Завијам вратне пршљенове.
У кориту жмури маст.
Учаурим се у твојим длакама
испод јастука.
Трен одлепљења.
Ослобођења од неослободивог.
Дефиниција загађености хроничним укусом.
Сања Ивков је рођена 23.12.1994. године у Ваљеву. Одрасла је у Ражани код Косјерића. Завршила је Високу медицинску школу струковних студија у Ћуприји. Има једну објављену збирку поезије крајем 2015. године под називом ,,Ехо“. Воли поезију, медицину и спорт.