I
Ja sam se trudio da zadržim jutro
Ona je odlazila
Skidala je zavese s drveća
Sve je bacala na pod, pakovala
Ja sam zatvarao prozore, vrata
Ostavljao visoke breze, žalosne vrbe
Ona je sekla cveće
Pakovala svoj životni herbarij
Nisam gledao u lipe
Ostali su samo lešnici
II
Beremo zrele lešnike
Pod nogama pucketaju ljušture
Zatim je došla zima
Još smo bili zajedno
U anegdotama prepričavali svađe
Sušili smo drva na peći
Ujutru ložili, kuvali i pili čaj
Po ceo dan sam čitao
Ona je plela šarene šalove
Uveče se grejali zavijeni u ćebad
Zima je prolazila u velikim smetovima
Čekali smo proleće
I kao da je naša ljubav počela da kopni
Topila se sa snegom
Točak vremena se okrenuo
III
Došli su dani sunčani, dani prolećni
Dok sam čistio dvorište
Ona je brala maslačak
Dok sam ja ćutao
Ona je pričala uspavanke
Niko nam više nije dolazio
Lomio sam, sekao lešnjake
Ona se presvukla u crno
Ja sam psovao
Ona je tiho plakala
Ostali smo sami
Ja, ona
I naša ljubav
IV
Ja sam pokušavao da pobegnem
Ona je seckala naše fotografije
Bili smo na ivici rata
Ukopavali smo se u rovove
Samoća je bila uzrok razdora u nama
Dok je kuvala supu za ručak
Ja sam rasturao pepeo ljubavi
Kada sam zaplakao posle večere
Ona se smejala pišući pisma nepoznatim
Ujutru sam je našao hladnu
Sada kopam sebi jazbinu
U njoj da se sakrijem od života
Opet ćemo biti zajedno
Zovem se Nešić Branislav, rođen 1990 u Leskovcu.
Završio osnovnu školu i Gimnaziju, jezički smer u Leskovcu.
Studirao 3 god na Filološkom fakultetu u Beogradu, srpski jezik i književnost.
Trenutno se ničim ne bavim.
Skitničarim kao Brodski.
Menjam svet kao Majakovski.
Preispitujem se kao Herbert.
Pričam i filozofiram kao Miloš.
Ćutim i maštam kao Mandeljštam.
Divim se ČEu.
Pozdravljam naklonom Kastra.
Čekam Godoa.
Nadam se Faustu.