Pesnici, izađite iz svojih sobičaka, 
otvorite prozore, otvorite vrata,
Predugo ste bili zakopani
u svojim zatvorenim svetovima.
Siđite, siđite
sa svojih Ruskih brežuljaka i Teligraf-brežuljaka,
svojih Bejkon-brežuljaka i Čepl-brežuljaka,
svojih Analogju-planina i Monparnaseva,
iz podnožja brda i planina,
iz svojih koliba i palata.
Drveće još uvek pada
i u šume više nećemo.
Nema više vremena da se sedi u njima
Pošto čovek spaljuje svoju sopstvenu kuću
da bi ispekao prase.
Nema više pevanja Hare Krišne
dok Rim gori.
San Fransisko gori,
Moskva Majakovskog gori
fosilna goriva života.
Noć & Konj se približavaju
proždirući svetlo, vrelinu & snagu,
a oblaci imaju pantalone.
Nema više vremena za umetnika da se skrije
iznad, iza, po strani pozornice,
nezainteresovan, seckajući nokte
brišuci sebe iz postojanja.
Nema više vremena za naše male književne igre,
nema više vremena za naše paranoje & hipohondrije,
nema više vremena za strah & gađenje,
sada je vreme samo za svetlost & ljubav.
Videli smo najbolje umove svoje generacije
uništene dosadom na pesničkim večerima.
Poezija nije tajno društvo,
a nije ni hram.
Tajne reči & pevušenja više ne pomažu.
Čas omovanja je završen,
stiže vreme naricanja,
vreme naricanja & radosti
nad dolazećim krajem industrijske civilizacije
koja je loša i za Zemlju & za Čoveka.
Sada je vreme da se suočimo sa spoljašnjim svetom,
u punom lotos-stavu
širom otvorenih očiju,
Sada je vreme da otvorite usta
novim otvorenim govorom,
sada je vreme da komunicirate sa svim osećajnim bićima,
Svi vi »Gradski Pesnici«
što visite u muzejima, uključujući i mene,
Svi vi pesnici pesnika što pišete poeziju
o poeziji,
Svi vi pesnici pesničke radionice,
duboko u srcu Amerike,
Svi vi kuće-slomljeni Ezre Paundi,
Svi vi udaljeni izdrogirani sasečeni pesnici,
Svi vi pesnici Prenapregnutog Betona,
Svi vi pesnici veštog jezika,
Svi vi plati-klozet pesnici što stenjete uz grafite,
Svi vi A-vozni svingeri što se nikada ne njišete na brezama,
Svi vi majstori tesanja haikua
u Sibirima Amerike,
Svi vi bezočni nerealisti,
Svi vi samookultni superrealisti,
Svi vi vizionari spavaćih soba
i sobni agitpropagatori,
Svi vi pesnici gručo-marksisti
i Drugovi besposličarske klase
što se izležavate po ceo dan
i govorite o proletarijatu radničke klase,
Svi vi katolički anarhisti poezije,
Svi vi blek-mauntinci poezije,
Svi vi bostonski bramani i bolinski seljaci,
Svi vi brlog majke poezije,
Svi vi zen-braćo poezije,
Svi vi samoubilački zaljubljenici poezije,
Svi vi kosmati profesori poezije,
Svi vi recenzenti poezije
što pijete krv pesnika,
Svi vi Pesnički Policajci -
Gde su Vitmenova divlja deca,
gde uzvišeni glasovi što govore
sa osećajem za prijatno i plemenito,
gde velika nova vizija,
veliki pogled na svet,
uzvišena proročanska pesma
beskrajne zemlje
i svega što u njoj peva?
I naša veza ka tome –
Pesnici, spustite se
na ulicu sveta još jednom
I otvorite umove & oči
uz staro vidno zadovoljstvo.
Očistite grlo i otvoreno progovorite,
Poezija je mrtva, živela poezija,
sa strašnim očima i bikovskom snagom.
Ne čekajte na Revoluciju
jer će se odigrati bez vas,
Prestanite sa mrmljanjem i govorite bez ustezanja
novom potpuno otvorenom poezijom,
novom zdravorazumskom »javnom površinom«
i drugim ličnim ravnima,
ill drugim rušilačkim ravnima,
viljuškom za ugađanje u unutrašnjem uhu
da zvoni ispod površine.
Vaše sopstveno Ja još uvek peva
ipak daleku »reč en-masse« –
Poezija je javni prevoznik
za transport ljudi
na uzvišenija mesta
od onih na koja ih drugi točkovi mogu prevesti.
Poezija još uvek pada sa neba
na naše još uvek otvorene ulice.
Još nisu postavili barikade,
ulice su još uvek žive sa licima,
lepi muškarci & žene njima još uvek hodaju,
još uvek svuda lepa stvorenja,
u očima svih tajna svih
još uvek tamo pokopanih,
Vitmenova divlja deca još uvek tamo spavaju,
Probudite se i prošetajte po čistom vazduhu.
Lorens Ferlingeti (1919), američki pesnik, slikar, prevodilac. Rođen je u porodici italijanskog emigranta u Njujorku. Ostavši rano bez roditelja, živeo je jedno vreme u sirotištu. Učestvovao je kao oficir u Drugom svetskom ratu. Doktorirao je na Sorboni 1951. U san Francisku postao jedna od vodećih ličnosti bitničkog pokreta. U političkom smislu, sebe je deklarisao kao pripadnika „filozofskog anarhizma“. Osnivač je izdavačke kuće „City Lights Books“. Bitna dela: Gone World (City Lights, 1955), A Coney Island of the Mind (New Directions, 1958), Tentative Description of a Dinner Given to Promote the Impeachment of President Eisenhower (Golden Mountain Press, 1958) Broadside poem, Her (New Directions, 1960), One Thousand Fearful Words for Fidel Castro (City Lights, 1961) Broadside poem, Starting from San Francisco (New Directions, 1961), i druga.
* Izvor: TRIP, vodič kroz savremenu američku poeziju, Narodna knjiga, 1983.
** Preveli: Vladislav Bajac i Vladimir Kopicl