NE TAKNUVŠI
Prstima
Ne taknuvši,
Dodirne
Celo moje telo
Samo jednim
Osmehom.
I slomi.
SVA NEŽNOST
Tebi
Za volju,
Sva mi je nežnost
Ruke koju pružam
Na dlan stala.
Ucrtava ti se u kožu
I tetovira moje ime
Dodirom.
TIŠE OD TIŠINE
Sa svih strana,
Tiše od tišine,
Opkolila me ljubav
Poput vlage
Što se u zidove
Moje sobe uvukla
I sluša kako
Izgovaram ti ime
Dok se ne pojaviš.
LJUBOMORA
Jedino kad žmurim
Ne brojim ti poglede
Poklonjene drugima,
A ne meni.
BUNTOVNI I SMELI
Okruženi nepoznatima
U tuđim sobama
I čekaonicama,
Vremenom
Naučili smo
I skrštenih ruku
Pogledima da
Grlimo se na sav glas
Čak i kada ćutimo.
PLES
Bolno,
Svakoga dana,
Dočekujem i pratim
Raspevane korake
Tvojih hladnih stopala
Što po mom srcu igraju
U ritmu muzike koja svira
I kad nastane muk.
KORENJE
Svud po meni
Cvetaju
Tvojih prstiju tragovi.
Suzama
Zalivam im korenje.
GLAD
Naizgled bezopasan
Tvoj poljubac,
U nedogled,
Hrani me
Golim usnama.
Ljubeći te,
Glad
Nikada utolio nisam.
POVRATAK
Pune su mi oči smeha
Dok čekam,
Usana svežih
Meni da se vratiš
I dodirom
Sve moje smrti
U sekundi ozdraviš.
SUSRET
Kad god se sretnemo,
Mirišeš na cimet
I tuđe ruke.
Niko ne oseti,
Samo moja krv.
Đorđe Simić, rođen je u Valjevu, 14. januara 1989. godine. Studirao na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Jedan od učesnika i izabranih autora na III međunarodnom književnom festivalu „Pero Živodraga Živkovića“ 2017. godine. Prvu knjigu poezije pod nazivom “Pitomi Vulkan” objavio je 2020. godine uz podršku izdavača Nova Poetika.