Kako
Beži iz sopstvene gluposti
Ostavi lično po strani
Slušaj knjigu
Reči sitne
Jednokratne
Kuvar
Uvek je bolje sutra
Čorba od mrdanja
Od kucanja
Od stisnutih usana
Od plača
Od okruglih stolova
I četvrtastih stolica
I glava
Zašto
Tako treba
Ne pitaj
Jer ne znaš bolje
I šta ćeš drugo
Sam ne možeš
Moraš tako
Vasilije
Me ne bi ostavljao da pišem, ne
On bi znao da ne krećem od P nego od D
Da.
Ja bih u reč pišem stavila d
Pišdem.
Pišdaću jer d volim jer volim dud
Koji volim jer je pored mene i greje onu drugu stranu našeg kreveta
Koja je često hladna, nikad mokra i premalo naseljena.
Vasilije me ne bi ostavljao da pišem, ne
On bi znao da nisam naučila velika slova
Ni mala a kamoli imena i imenice
Nisam naučila jer nisam htela
Tada nije bilo bitno
A nije ni sada.
Vasilije me ne bi ostavljao da pišem, ne
Jer dok pišem zarezujem oštru
Liniju života mog
Onog za jednokratnu
Upotrebu
Besnih pasa
I zlih devojčica.
Jurićemo se po oštrim uglovima tuđih sećanja
Sećiće nas na deblje i tanje šnitice
Po pola a i četvrtine
Biću besna
Jer je moja noga sada tvoja
Jer me opet tabanom dodiruješ po čelu
Jer nikada nećeš prestati da koristiš moju glavu kao tikvu
Jer ćeš uvek pljuvati zapad a veličati istok nepoznavati jug i nepostojeći sever
Jer ti uvek dobiješ bolju polovinu tela na sečenju jer je tvoj mesar sisata plavuša i uvek ti da bolju polovinu butke
Jer nije fer
Jer nisam fer
Jer je fer glupa reč
Jer je neprijstojna
Jer laže život
I njegove glupake.
Marija Muždalo je apsolvent na katedri za svetsku književnost, piše pesme i kratke priče, bavi se novinarstvom.